AFIRMACIJA RAZGOVOR

GUFO WEAR ILI SNOLIKA STVARNOST

MODNA KUĆA: GUFO WEAR

Modna kuća Gufo Wear iz Čačka, zahvaljujući jedinstvenom stilu svojih kreacija, polako ali sigurno pronalazi svoje mesto u modnoj industriji. Spajajući originalnost sa svakodnevicom, impulsivnu maštu sa motivima realnog, neobične kreacije ovog modnog brenda postaju sve traženije na domaćem, ali i na stranom tržištu. Bilo da su u pitanju odevni predmeti, njihovi prateći modni detalji – torbe i torbice, novčanici, ešarpe, šalovi, kravate, šeširi, cipele, nakit i slično, ili kućni dekor, jednostavno, svaka stvar je osmišljena i dizajnirana tako da posmatrača ne ostavi ravnodušnim. Fantazmagorične vizije Gufo modela nedvosmisleno nam ukazuju da je čovek, pored onih osnovnih sedam umetničkih grana, svoj unutrašnji svet uspeo da materijalizuje i preko svog ličnog modnog stila. Tako je ono što nosimo u istinskoj vezi sa onim što stvarno, iznutra posedujemo. Sudeći po kreativnoj razbarušenosti Gufo modela, nismo mogli a da ne zavirimo u ličnost Maje Pantović (32), vlasnice i, ujedno, kreatorke Gufo Wear-a.

Za početak reci nam kako si došla na ideju za naziv brenda: Gufo (ital. sova)?

Sova je simbol mudrosti i mističnosti. Na sam pomen sove ljudi osete nešto spiritualno što je vezano za ovu pticu i prostore kojima se ona kreće, čime sam želela da inkorporiram delić ovog fenomena u svoje radove. Ipak, da budem sasvim iskrena, svidelo mi se i kako sova zvuči na italijanskom.

Da li je dizajn tvoja prava struka?

Da, apsolutno. Završila sam politehničke studije, odsek grafički dizajn. Premda sam se u međuvremenu bavila nekim drugim zanimanjima, shvatila sam da je dizajn poziv koji me najviše ispunjava. Čovek uvek treba da radi ono što ga najviše privlači i u čemu se oseća slobodnim.

Odakle crpiš inspiraciju za svoje kreacije?

Inspiraciju nalazim svuda, najčešće na putovanjima, obilascima različitih zemalja i upoznavanju drugačijih kultura. Uvek se trudim da obraćam pažnju na detalje, a detalja je mnogo oko nas. Jedan prizor u prirodi može izazvati bujicu najrazličitijih ideja. Stvar je u percepciji. Tako i jedan detalj koji se pojavi na šahti, u nekoj repeticiji može biti interesantan.

Koje materijale pri izradi koristiš i da li su oni u nekom odnosu sa printom?

Najčešće koristim veštačke materijale, kao i kombinaciju veštačkih i prirodnih sirovina. Ipak, najbolji efekti se postižu na materijalima koji imaju što manje prirodnog sastava, zbog prelivanja boja. Ali koristim po potrebi i jedne i druge.

Omiljeni materijali i boje?

Volim lepršave materijale, koji dišu, koji su živi, laganije strukture, kao što su muslin, žožet, neki teži saten. Od boja volim jarke, efektne boje. Ne volim mrtve tonove. Imam faze sa omiljenim bojama. Svake godine me prati jedna boja i njen ton, ali u poslednje tri-četiri godine opsedaju me plava i tirkizna.

Šta je batik tehnika kojom se služiš?

To je tehnika oslikavanje tekstila uz korišćenje voska. Prvo se istopi vosak ili parafin, pa se vrlo brzo nanosi na tkaninu, čime se stvara neka kompozicija. Na primer, ako radim pticu u batik tehnici, prvo se oslikaju konture parafinom, a zatim, kada se vosak osuši, nanosi se boja koja se raspoređuje spolja i unutar slike. Batik tehnikom se  dobijaju veoma lepi efekti u senčenju i prelazima boja. Vosak može na nekim mestima da se izlomi i u te pore zađu boje koje izazivaju impresivne efekte koji ne mogu ni na jedan drugi način da se dobiju. Kada prođe 24 sata pređe se peglom preko običnih, dnevnih novina. Na taj način se skida vosak, a boja ostaje fiksirana. Efekti su neverovatni. Mada, lično slabo koristim batik tehniku, osim po narudžbini, jer iziskuje mnogo vremena.

Kako bi okarakterisala svoj stil?

Kao spoj nespojivog. Obožavam da stavljam neke motive na odevne komade koji na prvi pogled deluju nespojivo. Trudim se da zadovoljim ukuse svih doba i uzrasta. Tako radim kolekcije za bebe, za mališane, za devojke, tinejdžere, starije gospođe, penzionere, kao i grupne, porodične kolekcije.

Šta je najzahtevnije u tvom radu i čemu poklanjaš posebnu pažnju?

Najzahtevnije je samo oslikavanje, jer kada se pomešaju boje nema se vremena za pauzu. Boje se brzo suše i tačno unapred moram znati gde ću koji potez da povučem. Ne postoji neko određeno skiciranje, sve se radi instant, iz ruke. Posebnu pažnju poklanjam detaljima. Kada završim sa tehničkim delom moram uvek da osiguram da komad bude ispeglan, lepo upakovan i spreman za mušteriju.

Postoji li neka „tajna veza“ između tvog rada i drugih umetnosti: muzike, književnosti…?

Postoji neraskidiva veza između muzike i slikanja. Ne mogu da radim bez muzike, to mi je nazamislivo, nikad nisam radila u tišini. Muzika me inspiriše i motiviše da radim.

Koliko je bitna slikarska tehnika?

Vrlo je bitna. Međutim, potpuno se razlikuje tehnika slikanja na platnu – bilo uljem, akrilom ili pastelom – jer tu imaš prostora da sačekaš, da po potrebi prepraviš, da oduzmeš ili dodaš, dok tekstil ne trpi nikakvu grešku. U oba slučaja se mora znati šta želiš da nacrtaš i kako to planiraš da nacrtaš da bi se došlo do konačnog cilja.

Da li pre ulaska u sam proces rada imaš celokupno osmišljen model u glavi ili tokom rada dobijaš ideje? Vuku li ideje tebe ili ti vučeš ideje?

Pre rada obavezno moram da imam jasno definisanu skicu, mada to nikada ne može da se poredi sa konačnim proizvodom. Ako radim po narudžbini, pravim skice na papiru, ali tokom samog procesa rada dolazi do mnoštva zaokreta i korekcija. Moram da imam smernice: gde će biti postavljen crtež, koji će se tonovi koristiti, itd.

Imaš li neke modne uzore i sa kim bi, eventualno, volela da sarađuješ od domaćih, a sa kim od stranih dizajnera?

Nemam nekog određenog uzora, ali jako poštujem rad kreatorke Meri Katrancou. Za nju bih volela da odradim neku limitiranu kolekciju. Od domaćih modnih dizajnera sa Anom Trajković: nju i lično poznajem, interesantan je lik i pravi lepe komade, izdvaja se od većine.

Koje su po tvom mišljenju najveće modne pogreške? Šta te izludi kada vidiš na nekome?

Oh, imam podugačak spisak šta me izluđuje (smeh), ali ću se potruditi da to svedem na minimum. Ne podnosim mrežaste čarape, ugg čizme, ne volim kombinaciju teget i crno, ne volim kombinaciju crveno i crno… Zadržaću se na ovome, da ne preteram.

Čiji radovi te intrigiraju sa domaće modne scene?

Malo šta me intrigira; intrigira me to što je sve copy paste. Na žalost, malo je istinski autentičnih stvari.

Većina ljudi mašta da hobi pretvori u posao. Ti si od svog hobija napravila životni poziv, ali šta onda radiš u slobodno vreme?

Slobodno vreme uglavnom provodim sa decom, ali ako me pitaš za dodatni hobi upravo ga stičem. Krećem na kurs keramike. To me ceo život zanima i konačno sam naterala sebe da se ozbiljnije posvetim tome.

Da li, po tvom mišljenju, modni stil utiče na unutrašnji svet čoveka?

Modni stil oslikava unutrašnji svet čoveka. To kako je neko obučen meni dosta govori o njegovim emocijama, kakav je po prirodi, kako se u datom trenutku oseća. Neko je jednom rekao: „Stil je čovek, sam“, i ja se slažem sa tom konstatacijom.

U kojoj meri je detalj bitan za estetski izraz tvojih kreacija?

Vrlo je bitan. Iza cele slike se često krije nešto mnogo više, baš zbog tog sitnog detalja. Detalj dodatno upotpunjuje celinu.

Kada je u pitanju tvoja strast (dizajn), čemu se nadaš a od čega strepiš?

Nadam se da ću ispuniti očekivanja kod mušterija, a strepim da li ću ja biti zadovoljna, jer nekad mi se desi da mušterija bude zadovoljna a ja ne budem, ali trudim se da to što radim prvo meni bude savršeno.

U kom pravcu se kreću tvoje misli tokom rada?

Ne kreću se. Ne postoje. Potpuno sam isključena. Samo razmišljam u tom momentu o potezima četke, samo sam na to fokusirana. Klasična meditacija – isključena iz svih tokova.

Da li kod svojih kreacija (mislim na finalni proizvod) težiš više apstraktnosti ili praktičnosti?

Trudim se da spojim i jedno i drugo, mada, nije zanimljivo ako nije apstraktno, onda je… svakidašnje.

Da li su ljudi u tvojim očima lepši kada su obučeni ili goli?

(Smeh) Lepi su mi obučeni i goli. Ako ih crtam i ako su ti crteži apstraktni, zanimljivije mi je da ih crtam gole. Ne znam, teško mi je da se odlučim.

Veruješ li u Boga? Kako zamišljaš da je Bog obučen?

(Smeh) Teško pitanje. Verujem da postoji neka sila, neka energija i da postoji neki kreator koji je sve ovo osmislio. Zamišljam ga u nekoj beloj odori.

Kada planiraš da se penzionišeš?

U knjizi „Život Japanaca“ od Ikagaja saznala sam da reč „penzija“ u japanskom jeziku ne postoji. Kod njih nema penzije. Sve što radiš radiš do kraja. Znači nikad.

No Comments
Previous Post
February 6, 2019
Next Post
February 6, 2019

No Comments

    Leave a Reply

    Instagram

    Instagram has returned invalid data.