UMETNOST I KULTURA

ČINGIZ AJTMATOV – LJUBAVNIK STEPA I PLANINA

Stao sam licem u lice sa knjigama poređanim na policama moje skromne biblioteke. Želeo sam za sebe nešto novo, sveže, nešto sa čim do sad nisam imao prilike da se upoznam. Prelazio sam pogledom preko raznobojnih korica, nasumično izvlačio pojedine primerke, čitao naslove, ovlašno ih prelistavao i potom ih vraćao na njihovo mesto. U ruke mi je dopala jedna knjiga koju sam, iz meni posve nepoznatih razloga, godinama odgađao da čitam. Pa, možda je sad vreme, pomislio sam. Mesec dana kasnije sklopio sam njene korice, a kroz svest mi je prošla jedna misao – tužna i srećna istovremeno – koja me je za sve vreme čitanja nepokolebljivo pratila: Bože, koliko još divnih stvari na ovom svetu ima a o kojima nemamo blage veze! Da, bio je to moj prvi i najjači utisak o knjizi „Priče stepa i planina“ kirgiskog pisca Čingiza Ajtmatova.

Čingiz Ajtmatov (1928-2008) je sovjetski pisac koji je pisao na ruskom, ali i na svom rodnom kirgiskom jeziku. Njegovo prvo prevedeno delo bila je priča „Džamilja“, koju je na francuski jezik preveo niko drugi do Luj Aragon, 1959. godine, usput je oslovivši „najlepšom ljubavnom pričom na svetu“. Već po prvom objavljivanju ova priča je svom autoru obezbedila svetski ugled.

„Džamilja“ je ujedno i prva priča u nizu odabranih tekstova koje sadrži knjiga „Priče stepa i planina“ (izdavač „Vuk Karadžić“ – Beograd, 1978, u, rekao bih, sjajnom prevodu Zorana Adžemovića, Dragice Krstić i Milene Nikolić). „Džamilja“, kao i uostalom sve druge priče iz ove knjige – „Brezice moja u crvenoj marami“, „Materinsko polje“, „Ratnikov sin“, „Prvi učitelj“, „Kamilje oko“, „Licem u lice“, „Zbogom, Guljsari“, „Na viđenje sa sinom“, „Beli brod“ – počinje nekako tromo, nalik hiljadama drugih priča, da bi iz stranice u stranicu čitalac počeo sve dublje da upada u jedan fantastičan svet kirgiskih ljudi s kraja sveta, vođen bravuroznim lirskim pasažima, sjajnim karakterološkim rešenjima, savršeno odmerenim indikativnim postulatima i opojnim deskripcijama.

Priče Čingiza Ajtmatova spadaju u, Krojfovskim terminom rečeno, totalnu književnost. Jednostavnim, biranim rečima pripovedač poput pauka veze sudbinu svojih junaka, pripovedajući o dalekim prostorima u kojima vetrovi sudbine žigošu jedan autonoman živi svet, koji, i pored svoje geografske izopštenosti, svojom putenošću, svojim punokrvnim željama, strahovima, malim pobedama i sudbinskim porazima, definiše svevremenog čoveka, prisutnog u svim narodima i svim epohama. Stoga i ne čudi sličnost Ajtmatovljevih junaka sa Šekspirovim junacima i njihovim velikim psihofizičkim lomovima, sa isuviše ljudskim patnjama Andrićevih junaka, sa apsurdnom iščašenošću Kafkinih likova, uopšte, sa svim onim sudbinama velike, odistinske, totalne književnosti.

Male velike tragedije običnog čoveka (Ajtmatov sa ogromnim emocionalnim razumevanjem piše i o konjima, psima, ovcama, kamilama, jelenima i kozama, drveću, kućama, kamenju, ruksacima…), ispričane s doslednošću odistinskog umetnika koji je kadar da se poistoveti sa teškim sudbinama svojih junaka, ističu onu suštinu egzistencijalizma, tako potresnu, tako istinitu. Ajtmatov govori otvorenog srca, bolno i saosećajno, bez namere da izopšti pripovedača i čitaoca i na taj način ih poštedi, bespogovorno zadire u zamršene emotivne kanale ljudske duše, izvlačeći na čistinu radost, strepnju, bol, pa čak i tišinu, tu tako teško dokučivu ljudsku emociju.

Ako ste ljubitelj/ka hemigvejske pragmatičnosti, markesovske realistično-magijske egzaltiranosti, singerovske mitologičnosti i šulcovske poetičnosti, onda je Čingiz Ajtmatov pravi pisac za vas. “Priče stepa i planina” je jedna od onih knjiga koje nas pokreću na putovanje bez cilja i bez kraja, sa jedinom svrhom da razgale duh, da ga pročiste od debelih naslaga otupelosti i sebične samoopijenosti.      

No Comments
Previous Post
July 1, 2019
Next Post
July 1, 2019

No Comments

    Leave a Reply

    Instagram

    • Epiteti “fenomen pop kulture” i “otac modernog Holivuda” u slučaju reditelja Stivena Spilberga (Steven Spielberg) su više nego zasluženi. Ozbiljan umetnik i veliki zabavljač, likom i delom predstavlja jednu od najvažnijih figura u filmskoj istoriji. 🔛 link u opisu profila #artademik #spilberg #filmovi #umetnost #kultura #art #film #movies #director
    • RETROSPEKTIVA SPILBERGOVE MAGIJE 🔛 link u opisu profila #spilberg #filmovi #retrospectiva #umetrost #artademik
    • ČAVELA VARGAS - link u opisu profila #artademik #magazin #umetnost #kultura #cavelavargas #chavelavargas #muzika
    • VESTERN U DOBA ANDROIDA na artademik.com
    • VESTERN U DOBA ANDROIDA by @maja.maki.mara.svejedno Žanr koji je predstavljao simbol Holivuda stvorio je najveće glumačke zvezde i najviše je doprineo popularizaciji filmova širom planete. 50-tak godina nakon tog “zlatnog doba” vestern gotovo i da ne postoji, ili je sveden na nivo eksperimentalnih projekata. 🔛 LINK ka tekstu U OPISU PROFILA #artademik #western #filmovi #holivud #hollywood #filmskaindustrija
    • Link ka tekstu u opisu profila 🔛 U CENTRU ZBIVANJA - ARSENAL FEST 09 #arsenalfest #festival #kragujevac #knezevarsenal #fest09