UMETNOST I KULTURA

VESTERN U DOBA ANDROIDA

Voleti i gledati filmove snimljene sredinom XX veka, u vreme popularnosti i lake dostupnosti atraktivnih CGI blokbastera, dobar je znak da ste ili ozbiljan filmofil ili prilično staromodni i zaostali. Tako bar ovaj “poremećaj” deluje iz ugla prosečne, digitalno programirane mlade osobe, pripadnika famozne Z generacije. Po takvom jednostavnom poimanju stvarnosti, sve ono što je staro, koliko god da je vredno i značajno, mora da se apdejtuje, apgrejduje ili, u suprotnom, gubi svoju svrhu i smisao. Koncept trajnih vrednosti postaje nepoznat, a način razmišljanja “da nije sve što je novo uvek i bolje”, potpuno stran. Iako je generalizacija često pogrešna metoda rezonovanja, suština problema je uvek u većini, u masi koja diktira trendove i tokove civilizacijskog razvoja.

Jasno je da sve, pa i umetnost, mora pretrpeti prilagođavanje vremenu u kome postoji, ali veliko je pitanje da li taj proces svi umetnički pravci mogu preživeti zadržavajući svoju suštinsku vrednost, ili će polako nestati, nesposobni da se promene i adaptiraju.

Čini se da će filmovi biti prvi na redu u tom procesu izumiranja. Naizgled deluje sasvim suprotno, tzv. sedma umetnost, kao relativno mlada u odnosu na ostale, najbrže ide u korak sa razvojem tehnologije i uspešno uspeva da se prilagodi.Ali, uprkos toj prividnoj adaptaciji i tehnološkom napretku, ona u suštinskom, kvalitativnom smislu već godinama nazaduje i gubi na značaju. Za razliku od, recimo, književnosti i slikarstva, filmska umetnost je višedimenzionalna, usko povezana sa razvojem nauke i tehnologije, pa na nju pojmovi zastarelosti i aktuelnosti imaju mnogo jači uticaj. Kada uz to dodamo i ozbiljan problem konzervacije filmske arhivske građe sa kojim se suočavaju i najveće svetske kinematografije, filmska budućnost deluje još sumornije.

Uprkos tome, imamo priličan broj filmova koji potpadaju pod kategoriju “starih” i tehnološki zastarelih, snimljenih pre više od trideset, pedestet, pa čak i osamdeset godina, koji vrlo uspešno odolevaju strašnom sudu vremena. Razlog za popularnost tih filmskih staraca, pardon – klasika, je baš  u tome što  suštinski nude dovoljno kvalitetan sadržaj kojim se lako nadomešćuju svi nedostaci. Jer, dobra priča i vrhunska gluma su uvek aktuelni. Naravno, ne treba zanemariti ni činjenicu da još uvek postoji publika kojoj su takvi filmovi namenjeni. Nažalost, sa prirodnim izumiranjem generacija koje čine tu publiku i ovi će filmovi polako pasti u zaborav – u najboljem slučaju ostaće sačuvani na digitalnim policama filmske istorije.

Vestern, pomenut u naslovu, možda na neki način označava početak kraja sedme umetnosti. Žanr koji je predstavljao simbol Holivuda stvorio je najveće glumačke zvezde i najviše je doprineo popularizaciji filmova širom planete. 50-tak godina nakon tog “zlatnog doba” vestern gotovo i da ne postoji, ili je sveden na nivo eksperimentalnih projekata. Filmski teoretičari zavera kažu da se i trilerima smeši slična budućnost, jer se pokazalo da su bioskopske zarade filmova ovog žanra u konstantom padu. Evropske kinematografije poput španske ili skandinavskih zemalja, nasuprot tom trendu, poslednjih godina doživljavaju procvat baš zahvaljući trilerima. Dokaz da skoro neograničena materijalna sredstva kojima Holivud raspolaže ne mogu nadomestiti nedostatak kreativnosti, a potraga za nekim novim Hičkokom već predugo traje. Problem je što se u “fabrici snova” možda više ne snimaju najbolji filmovi, ali se, nažalost, i dalje kroji sudbina filmske umetnosti.

Ako se jednog dana obistine najgora predviđanja i nestanu filmovi koje možemo zvati umetničkim delima, nema sumnje da će ovi 4D, 5D, preživeti i mutirati u još grotesknije verzije. Tehnologija neće samo stihijski ubiti umetnost nego će i ljudskoj vrsti jednog dana doći glave. Ako vam ova utopijska priča zvuči preterano i suludo, preporučujem da pogledate seriju “Zapadni svet” ili, još bolje, istoimeni film iz 1973. godine, na kome se serija i zasniva. Neostvariva naučna fantastika ili realna vizija budućnosti, na vama je da procenite.

Na kraju samo ostaje pitanje da li još uvek imamo vremena da se opametimo i točak istorije okrenemo u pravom smeru ili smo na pogrešnom putu već odmakli predaleko?

No Comments
Previous Post
June 10, 2019
Next Post
June 10, 2019

No Comments

    Leave a Reply

    Instagram

    Instagram has returned invalid data.