Zvali su je „bosonoga diva“, zbog toga što je uvek nastupala bosa, u znak solidarnosti sa siromašnima. Njena umetnost izdigla ju je iz siromaštva iz kojeg je i sama potekla, i u kojem je provela veći deo svog života, mnogo pre nego što je postala slavna i materijalno situirana. Prostori kojima se kretala Sezaria Evora (1941-2011) prostori su u kojima se prepliću egzistencijalna bol i dečja opijenost životom, mukli vapaj tuge i duhovno sjedinjenje s jecajem iz slamene udžerice.
Pesma Petit pays jednostavnim, ali biranim rečima govori o ljubavi prema svojoj zemlji i njenim snolikim krajolicima, ali i o teškom siromaštvu koje se, opet, sa svakim novim danom pobeđuje lepom muzikom, očuvanjem tradicije i viškom ljubavi. Nije potrebno da razumete kreolski dijalekat portugalskog jezika; dovoljno je da zaronite, goli, u ritam i boju Evorinog glasa, da je pažljivo gledate u oči, i tu, pred vama, otvoriće se čudesan ambis emocija, razumevanja, topline i nepatvorene empatije.
Kada posmatramo ovu čudesnu ličnost, kada slušamo njen glas, sebi možemo postaviti jedno pitanje na koje nikada nigde, ni u jednoj knjizi, ni u jednoj priči ili prizoru, nećemo naći odgovor. Pitanje glasi: Ako postoji Bog – nije li on možda ženskog roda?
No Comments