Pesma koja je kroz svoju dugu istoriju uspela da ostavi dubok trag, da postane i ostane velika i važna, sigurno je zaslužila da joj posvetimo malo više pažnje, da upoznamo njen razvojni put i pokušamo da razumemo tajnu njenog uspeha.
Na tom putovanju u prošlost vraćamo se do druge polovine 19. veka, na pirinčana polja italijanskog juga, odakle je sve počelo. Stihovi nepoznatog autora sa izvornim nazivom „Bella ciao delle mondine”, i u tim davnim danima predstavljali su mnogo više od lepo uklopljenih rima. Radnici na poljima su ovu pesmu pevali kao podstrek u svakodnevnoj borbi za preživljavanje, ali i u ime pobune protiv teških uslova rada.
U periodu Drugog svetskog rata, u novom ruhu i sa izmenjenim stihovima, ona postaje „Bella Ciao“ kakvu i danas poznajemo, pesma koja je svojom snažnom i duboko potresnom porukom sublimirala svu količinu bola i odlučnosti u otporu protiv fašizma. I to se nije samo odnosilo na italijanske partizane i borbu ljudi sa tog podneblja, ovi stihovi su dopirali mnogo dalje, do svih onih koji su savršeno razumeli njenu poruku, iako nisu znali ni jednu jedinu reč italijanskog jezika. Ni Jugoslavija nije ostala imuna na njen uticaj, korišćena je kao filmska muzika a mnogi domaći muzičari su je obrađivali i izvodili, ali kao najpoznatije verzije sa su ostale obrade Kud-a Idijoti i Gorana Bregovića.
Nakon relativnog mirovanja u posleratnim decenijama, dolazimo i do 21. veka kome, naizgled, ova pesma nije pripadala. Korišćena povremeno u kontekstu političkih i socijalnih previranja i protesta, 2015. je čak doživela i da bude zabranjena u nekim delovima Italije. Ipak, uprkos svim zabranama, došlo je vreme da ovi stari stihovi postanu simbol nekih novih pobuna i pobeda. Međutim, niko nije mogao ni da nasluti da će aktuelni talas popularnosti ove pesme pokrenuti jedna scena u televizijskoj seriji. „La casa de Papel“, španska serija koja je postala fenomen neverovatnih razmera, upoznala je svet sa genijalnim pljačkašima, vešto smeštajući njihovu uzbudljivu priču u kontekst pobune protiv sistema. I gle čuda, tu se „Bella Ciao“ savršeno uklopila, osvojivši naklonost internet generacija, sve uz milionske preglede i prateću pomamu na društvenim mrežama.
I na kraju, ni to nije bilo dosta da se njen put zaustavi. Došla je 2020. godina, donela najveći virus u modernoj istoriji i dobar deo svetske populacije je primoran na život u karantinu. U ime otpora protiv novog neprijatelja i osećaja nemoći zbog situacije u kojoj su se našli, ljudi su širom sveta pevali i svirali sa svojih terasa, a „Bella Ciao“ je po ko zna koji put odigrala svoju staru ulogu, podsetila nas na snagu ljudskog duha i pomogla da se, makar na kratko, osećamo bolje.
No Comments