UMETNOST I KULTURA ŽIVOT I STIL

OD KNjIŽEVNOSTI DO STVARNOSTI: PUTOVANjE KAO DUHOVNA PROMENA

Umetnička ostvarnja u čijem je središtu kretanje junaka kroz prostor i vreme iziskuju izvesne psihološke i duhovne promene. Tokom različitih literarnih perioda pisci su se služili putovanjem kao motivskim elementom, tako i kao veoma bitnim kompozicijskim delom. Ovakvi sadržaji su nas vodili kroz različite istorijske tokove, uključujući nas u središte sadašnjih zbivanja, a stvrali su odličnu podlogu za primanje budućih znanja. 

Kada je reč o putovanjima koja se protežu kroz književnost, istorijat je veoma dug i vezuje se kako za drevne epove tako i za istorijsku i psihološku literaturu. Od Homerove Odiseje do Džojsovog Uliksa književnost prati najrazličitije pustolovine čiji je cilj traganje za promenom kroz upoznavanje novih prostornih dimenzija. Setimo se da su se i Danteova putovanja u Božanstvenoj komediji  svodila na sedam mističnih krugova pakla. Putovanje u imaginarne predele koji prelaze granice ovoga sveta prepoznatljivi su i u Rableovim Gargantua i Pantagruel. U poznata dela koja prate junakovo kretanje i opis doživljaja ubrajaju se Volterovi Kandid i Vavilonska princeza, Avantura Gordona Prim od Poe, Fo Dž Kucija, itd. U psihologiji,  oblik puta i čovekovog putovanja, prema Jungovoj teoriji, biće put promene; otkriva se u sadržaju nesvesnog dela čovekove psihe i naziva ga putem individuacije, tačnije, put ka spoznaji sebe i sopstvenih mogućnosti. U srpskoj književnosti duhovni preporod i promenu posredstvom putovanja uobličava Nenadović u delima Pisma iz Italije, Pisma iz Nemačke. Isidora Sekulić se temom putovanja bavi u Pisma iz Norveške, Rastko Petrović u delima Afrika i Ljudi govore, Miloš Crnjanski u Ljubav u Toskani, i Kod Hiperbprejaca i mnogi drugi.

Putovanje se u stvarnosti može svesti na slične procese menjanja. Ono je medium sagledavanja sopstvenih mogućnosti i izražavanja promene unutar čoveka. Cilj je da biće postaje celovitije i svesnije svoje celovitosti. Momenat promene počinje vizuelizacijom željene destinacije. Novi prostor otvara spektar novih saznanja. Poput dedeta koje ulazi u svet nepoznatog, po prvi put se susrećemo sa onim što do tada nismo imali prilike da vidimo. Tako nastaje kulturni šok, ispoljavanje i iskazivanje zapanjenosti usled uviđanja razlika. Naš mozak percipira stvarnost i reprodukuje nova saznanja o nepoznatom okruženju. Izražavanja različitosti u svetu koji po prvi put shvatamo na način koji nam je do tada bio nepoznat, kao i manifestacija šire slike stvarnostii, razumevanje i prihvatanje različitosti, uobličavaju naša znanja o drugim kulturnim vrednostima i tradicijama.

Putovanjem realizujemo sebe u drugim životnim uslovima i okolnostima, koji mogu izazvati različite emocije što dovodi do dublje introspekcije. Spoljašnje putovanje, izlaskom iz uobičajenog šablona bivstvovanja, izaziva promenu koja je pokretača svih unutrašnjih promena. Saznanja o spoljnom svetu imaju terapijsku moć suočavanja sa samim sobom. Saznanja o stvarnosti iziskuje preobražaj, ona su način menjanja, proces duhovnog i emocionalnog sazrevanja. Nerešena unutrašna pitanja i nesuglasice rešavamo primanjem znanja. Psihološki atlas sveta ima savrsenu mapu sa lekovitim odredištima u zavisnosti od unutrašnje potrebe za suočavanjem. Danas putovanje u okviru psihologije podrazumeva kretanje kroz različite slojeve ljudskih emocija, a potom ulazak u sferu razmišljnja i razumevanja sopstvenih misli. Tako se putem hipnoze može usmeravati na određene prostore i ličnosti radi oslobađanja od emocionalne blokade.

No Comments
Previous Post
07/01/2019
Next Post
07/01/2019

No Comments

    Leave a Reply