PUTOVANJE UMETNOST I KULTURA

OD KNJIŽEVNOSTI DO STVARNOSTI: PUTOVANJE KAO DUHOVNA PROMENA

“PUTOVANJE NAM DONOSI SREĆU, A NE ODREDIŠTE.”

Umetnička ostvarenja u čijem je središtu kretanje junaka kroz prostor i vreme iziskuju izvesne psihološke i duhovne promene. Tokom različitih literarnih perioda pisci su se služili putovanjem kao motivskim elementom, ali i kao veoma bitnim kompozicijskim faktorom. Ovakvi sadržaji su nas vodili kroz različite istorijske tokove, a uključujući nas u središte sadašnjih zbivanja, stvarali su odličnu podlogu za primanje budućih znanja. 

Kada je reč o putovanjima koja se protežu kroz književnost, istorijat je veoma dug i vezuje se kako za drevne epove tako i za istorijsku i psihološku literaturu. Od Homerove Odiseje do Džojsovog Uliksa književnost prati najrazličitije pustolovine čiji je cilj duhovno preoblikovanje kroz upoznavanje novih prostornih dimenzija. Danteova putovanja u Božanstvenoj komediji svode se na sedam mističnih krugova pakla. Putovanja u imaginarne predele koja prelaze granice ovoga sveta prepoznatljiva su i u Rableovim Gargantua i Pantagruel. U poznata dela koja prate junakovo kretanje i opis doživljaja ubrajaju se i Volterovi Kandid i Vavilonska princeza, Avanture Gordona Pima od Poa, Fo Džona Maksvela Kucija, i dr. U psihologiji, oblik puta i čovekovog putovanja, prema Jungovoj teoriji, jeste put promene/individuacije, tačnije, put ka spoznaji sebe i sopstvenih mogućnosti, koji se otkriva u sadržaju nesvesnog dela čovekove psihe. U srpskoj književnosti duhovni preporod posredstvom putovanja uobličava Nenadović u delima Pisma iz Italije, Pisma iz Nemačke. Isidora Sekulić se temom putovanja bavi u Pisma iz Norveške, Rastko Petroviću delima Afrika i Ljudi govore, Miloš Crnjanski u Ljubav u Toskani, Kod Hiperborejaca… 

Putovanje se i u stvarnosti može svesti na procese menjanja. Ono je medium sagledavanja ličnih mogućnosti i izražavanja tih mogućnosti unutar čoveka. Cilj je da biće postaje celovitije i svesnije svoje celovitosti. Momenat mentalne samoanalize počinje vizuelizacijom željene destinacije. Novi prostor otvara spektar novih saznanja. Poput deteta koje ulazi u svet nepoznatog, po prvi put se susrećemo sa onim što do tada nismo imali prilike da vidimo. Tako nastaje kulturni šok, ispoljavanje i iskazivanje zapanjenosti usled uviđanja razlika. Naš mozak percipira stvarnost i reprodukuje nova saznanja o nepoznatom okruženju. Izražavanja različitosti u svetu koji po prvi put shvatamo na način koji nam je do tada bio nepoznat, kao i manifestacija šire slike stvarnosti, razumevanje i prihvatanje različitosti, uobličavaju naša znanja o drugim kulturnim vrednostima i tradicijama. Putovanjem realizujemo sebe u novim životnim uslovima i okolnostima, koji mogu izazvati različite emocije i dublje introspekcije. Spoljašnje putovanje, izlaskom iz uobičajenog šablona bivstvovanja, izaziva nadražaj koji je pokretač svih unutrašnjih zbivanja. Saznanja o spoljnom svetu imaju terapijsku moć suočavanja sa samim sobom. Spoznaja nove stvarnosti i okruženja potrebuje preobražaj, proces duhovnog i emocionalnog sazrevanja. Psihološki atlas sveta ima mapu lekovitih odredišta u zavisnosti od unutrašnje potrebe za suočavanjem. 

Putovanje u okviru psihologije podrazumeva kretanje kroz različite slojeve ljudskih emocija, a potom ulazak u sferu razmišljanja i razumevanja sopstvenih misli. Tako se usmerenjem energije na birane prostore i na određene ličnosti radi na oslobađanju od emocionalne blokade. Harmonizovanje i uravnotežavanje kosmičke energije pretvara sve ljudske slabosti u snagu i prednosti. Suština je u izmenjenoj perspektive posmatranja same stvarnosti i modusu pristupanja stvarima. Dr Vejn Dajer, čuveni psihijatar i pisac, jednom je rekao: „Promenite način na koji posmatrate stvari i stvari koje posmatrate će se promeniti“, to je istinski put duhovnog preoblikovanja i istinske slobode.

No Comments
Previous Post
February 6, 2019
Next Post
February 6, 2019

No Comments

    Leave a Reply

    Related Posts

    Instagram

    Instagram did not return any images.