UMETNOST I KULTURA

ENDI VORHOL: POP-ART ILI UMETNOST POPULARNE KULTURE

Elizabet Tejlor

Pop-art ili umetnost popularne kulture počela je da se razvija pedesetih godina u Velikoj Britaniji i SAD-u. Pokretanjem pop-art-a napravljen je revolucionarni pomak i iskorak iz uobičajenih oblika stvaranja. Novine  su nadvladale dotadašnje umetničke kreacije, a umetnička vizija sveta ilustrovala je komercijalnu umetnost.

Jedan od rodonačelnika popularne kulture u polju slikarstva je Endi Vorhol (Andy Warhol). Vorholova umetnost komercijalizma bazirala se prvenstveno na banalnim predmetima koji su na platnu preobrazovani u pravo umetničko delo. Tako su bizarni predmeti: konzerve, flašice, voćke, cveće, postajali njegov osnovni motiv za stvaranje. Kroz formu banalnosti, slika je trebalo da bude prijemčiva za većinu.

Vorhol je najpre razvijao tehniku serigrafije. Serigrafija kao umetnička grafika nastala je otiskivanjem u tehnici svilotiska ili sito-tiska. Ova tehnika umnožavanja slike na platnu prati ideju da svako može ima originalni primerak nekog predmeta, što je podstaknutno i razmišljanjem o industrijskom printovanju, stvaranju mnoštva primeraka kako bi svako imao ono što se plasira i što je aktuelno.

Tako, da bi učvrstio moć svog dela, Vorhol se služio poznatim brendovima kao što su „Coca-cola“, „Campbells“, „Brillo box“, uslikavajući flašice i konzerve; a potom upotrebljava i likove popularnih glumica, među kojima su Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor) i Merilin Monro (Marilyn Monroe).

Jedan od radova koji se danas smatra posterom umetnosti je omot albuma „Stg. Pepper“, grupe „Bitls“ („the Beatles“). Ukomponovani muzika „Bitlsa“ i Vorholova umetnost imali su epohalno dejstvo na publiku. Vorhol je četvorku nacrtao koristeći svoju omiljenu tehniku – serigrafiju.

Džon Lenon (John Lennon) je od Vorhola naručio omot za svoj album „Menlove Ave“. Iako ne tako popularan kao što je poster „Bitlsa“, ovaj omot pretstavlja fuziju dve različite umetnosti stopljene u jedno.

Ne treba zaboraviti da je Vorhol poznat i po uvođenju fotografije u umetnost.  Njegova radikalna misao: „In the future everybody will be world famous for fiftin minutes“ ili da će u budućnosti svako imati svojim 15 minuta slave, u svetu komercijalizma, poprimila je istinske razmere.

No Comments
Previous Post
16/08/2020
Next Post
16/08/2020

No Comments

    Leave a Reply