KULTURNA ISTORIJA SRBA: ATANASIJE NIKOLIĆ

Atanasije Nikolić rođen je 18. januara 1808. godine u selu Brestovcu u Bačkoj Međi nedaleko od Sombora. Imajući u vidu njegov veliki prosvetni i nacionalni rad o njemu se veoma malo pisalo. U mnogim knjigama koje su posvećene znamenitim ličnostima Srbije 19. veka uopšte se i ne spominje, a u nekim knjigama mu je posvećeno nedovoljno pažnje. Njegova dela nikada nisu bila preštampavana, a njegovi životni rezultati nailazili su na oskudne i nepovoljne ocene. U 20. veku pojavljuju se prvi radovi koji po malo počinju da prikazuju njegov inženjerski, književni i politički doprinos. Prvi spomenik u čast Atanasija Nikolića podignut je tek 2011. godine ispred Rektorata Univerziteta u Kragujevcu.

DOPRINOS

Atnasije Nikolić je bio prosvetni i književni radnik. Predavao je matematiku, geometriju i trigonometriju. Radio je na usavršavanju Algebre. Osnivač je Prve škole crtanja. Zaslužan je za uređivanje Beograda. Pridavao je veliku pažnju razvoju ekonomije Srbije. Doprineo je razvoju poljoprivrede i zemljoradnje. Smatra se prvim srpskim ekologom.  Započeo je stvaranje Srpskog tehničkog jezika.

Prvi je rektor Liceja u Kragujevcu iz koga je kasnije nastao Beogradski Univerzitet. Prvi je obrazovani srpski inženjer, prvi pokretač inženjerskog obrazovanja u Srbiji, i osnivač prve inženjerske škole u Srbiji. Istakao se i kao graditelj modernih nasutih puteva, kanala i nasipa; inženjer je prve trase carigradskog puta; projektant prve trase železničke pruge u Srbiji (pruga Aleksinac – Beograd). Izlio je prve topove u oslobođenoj Srbiji i založio se za osnivanje Topolivnice u Kragujevcu. Osnovao je prvu radionicu za proizvodnju municije.

Prvi je reformator srpske poljoprivrede i osnivač prve poljoprivredne škole u Topčideru. Napisao je i prve udžbenike u ovoj oblasti na srpskom jeziku. Prvi je pokretač pošumljavanja i planskog sađenja drveća. Osnivač je Društva srpske slovesnosti. Pokrenuo je osnivanje Narodne biblioteke. Uveo je proslavu Sv. Save u školama. Utemeljivač je prvog fonda za pomoć srpskim učenicima. Osnivač je prvih narodnih besplatnih nedeljnih škola u Srbiji. Radeći u administraciji ustanovio je radne knjižice, napisao je prvi policijski zakon i osnovao je prvi Kazneni zavod.  Osamostalio je poštansku službu i osnovao prvu tekstilnu fabriku u Topčideru. Pisao je drame, poljoprivredne pouke, udžbenike, književne prikaze i sakupljao narodne pripovetke.

HRONOLOGIJA

1803.

• Rođen u selu Brestovcu, u Bečkoj međi, nedaleko od Sombora.

1827.

• Njegovim nastojanjem otvara se javna škola crtanja u Novom Sadu.

1829.

• 6. novembra dobija diplomu od Peštanskog Univerziteta kojom se priznaje za Inžinjera.

1830.

• Sprovodi kanal iz Petrovca preko Alpara u Sirišku baru.

1831.

• Radi na izgradnji kanala od Čantavira dolinom preko hatara Senćanskog, Anđanskog, Moholskog i Petrovoselskog u Petrovoselski rit.
• Idejni je tvorac izgradnje Bukinskog nasipa.

1839.

• U Kragujevcu pored matematike, predaje i geometriju i trigonometriju.
• Uvodi proslavu dana Svetog Save u školama.
• Radi na drami u tri čina, Ženidba cara Dušana.

1841.

• Radi na izradi Tehničkog Leksikona.
• U Beogradu u Osnovnoj školi kod Saborne crkve, 21. septembra, svojevoljno i besplatno drži časove iz ekonomije.
• Radi na novoj pozorišnoj predstavi u saradnji sa g. Jovanom Sterijom Popovićem prema narodnoj pesmi Kraljević Marko i Arapin (u tri čina) i prema pesmi Smrt Stefana Dečanskog.
• Po nalogu Njegove Svetosti dekoriše salu, podiže galeriju za orkestar i priprema bal koji je Njegova Svetost dala na imendan.
• Sa g. Jovanom Sterijem Popovićem radi na Statutu društva srpske slovesnosti i po trećoj tački istog ustava biva postavljen za profesora matematike i crtanja.
• Predlaže osnivanje Narodne biblioteke, kao i projekat sa ustrojstvom Narodne biblioteke.
• Izdaje Srpske narodne pripovetke
• Postavljen je za cenzora knjiga.
• Postavljen je i za Načelnika privrednog odeljenja pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.

1843.

• 19. septembra potvrđen je za načelnika policijsko-ekonomskog odeljenja pri Ministarstvu unutrašnjih poslova,

1844.

• Tragediju Dragutin kralj srpski, koju je prethodnih godina pisao, predaje na štampanje.
• Veliku pažnju je obratio na ekonomski razvoj.
• Izdaje knjigu Iskusni zemljidelac Čiča Srećko u 111 strana, u kojoj su sadržani saveti srpskim seljacima u domovodstvu, zemljoradu, stočarstvu, pčelarstvu, vinodeliji i svilodeliji.
• Izdaje drugi deo istoimene knjige u 148 strana.
• Uz pomoć svojih saradnika radi na Zakoniku građanskom.

1845.

• Postavljen za profesora matematike pri Liceumu.
• Radi na izgradnji puta Požarevac – Svilajnac (prvi nasuti put u Srbiji).
• Pokretač je osnivanja Nedeljne škole besplatnog obrazovanja.
• Ministarstvo prosvete ga imenuje za člana Odbora prosvete.

1846.

• Idejni je tvorac projekta železničke pruge koja bi išla trasom Carigradskog druma.
• Počinje sa izdavanjem lista Čiča Srećkov list.
• Preko konzulata Austrije uspeva da dobije dozvolu od austrijskih vlasti da list Čiča Srećkov list može ići i van granica zemlje.
• Raspisuje nalog na sve policijske vlasti radi podnošenja izveštaja koliko ima dudova po Srbiji za proizvodnju svile.
• Nosilac turskog ordena Nišan Iftihara

1847.

• Radi na usavršavanju lista Čiča Srećkov list (egzemplar ovoga lista od 1847. do 1848. nalazi se u biblioteci u Topčideru).
• Radi na pripremi pozorišnih predstava J. S. Popovića: Ženidba posle smrti, Miloš Obilić, Laža i paralaža, Svetislav i Mileva, Prijatelji, Ludost i ludorije.
• Radi na pripremi svojih pozorišnih drama koje su izvođene na sceni više puta: Dragutin, kralj Srbski, Zidanje Ravanice, Smrt kralja Dragutina.

1848.

• Ministarstvu donosi predlog o saradnji sa Bošnjacima, Hercegovcima i Bugarima, ne bi li se Balkansko poluostrvo oslobodilo tiranije.
• Radi na izlivanju prvih topova.

1849.

• Izdaje predlog da se (u vidu nadnice) daje po jedan dukat onima koji rade na uravnanju topčiderskog puta i onima koji bi u Topčideru sekli lipu radi ugljena za barut.

1850.

• Pod uticajem Atanasija Garašanina odobrena mu je zemlja od Topčidera, pored Save za podizanje primerne ekonomije seljanima.
• Izdaje naređenje da se raskrče livade i odlazi u Beč i Švajcarsku po zemljoradničko oruđe.
• U Beču biva preporučen za advokata Dvoračkom rodu iz Moravice.

1851.

• Sađenje velikog voćnjaka u Topčideru koje je otpočelo prošle godine, ove godine biva završeno.
• Zasađivanje parka pred Konakom u Topčideru biva završeno.
• Odlučuje se na podizanje staklene bašte.

1852.

• Zalaže se za produktivnost topčiderske fabrike.
• Zalaže se za otvaranje škole u Topčideru.
• Zalaže se za sađenje dudova i insistira na zakonu o ophođenju prema njima (postaje prvi ekolog).
• Sastavlja program nastave Ratarske škole.

1853.

• Osniva prvu Poljoprivrednu školu i postaje prvi reformator srpske poljoprivrede.

1854. 

• Postaje član komisije za pravljenje plana za odbranu Srbije od strane Engleske, Austrije i Francuske.

1855.

• Pokreće inicijativu za pošumljavanje i plansko sađenje drveća.
• Osniva prvi Kazneni zavod u Topčideru.
• Piše prvi Policijski zakon.
• Bori se za ljudska prava zatvorenika.
• Radi na projektu prve železničke pruge u Srbiji (Beograd-Aleksinac).
• Otvara prvi Poljoprivredni sajam u Srbiji.
• Osniva prvu Tekstilnu fabriku u Topčideru.
• Biva imenovan za pomoćnika u Ministarstvu unutrašnjih poslova u odeljenju za ekonomiju i građevinu.
• Postaje prvi obrazovani srpski inženjer.

1858-59.

• Biva imenovan za pomoćnika pri Popičetelstvu unutrašnjih poslova.
• Upravlja ekonomskim i građanskim odeljenjem.
• Agitatori ispred skupštine izlaze sa predlogom da se Atanasije Nikolić progoni iz Srbije.
• Sa ženom odlazi u Novi Sad.
• Tokom zime piše dala: Kraljević Marko i Vuča Đeneral u tri čina i Zidanje Skadra na Bojani tragedija u tri čina.

1860-61.

• Zadužen za snabdevanje Srbije oružjem.
• Prevodi raporte sa ruskog na srpski i dostavljao ih Knezu.

1862.

• Dobija nalog od Kneza da sa Daničićem izgradi objekte za izbegla lica iz Beograda (bombardovanje Beograda).
• Po nalogu odlazi u Rusiju, odakle će izvršiti transport oružja ( 60.000 pušaka).
• Uspeva da prenese za Srbiju 31.000 pušaka i 3.000 sablji.

1863-68.

• Uz puno uvažavanja primljen je kod Kneza Mihaila.
• Radi na opštem sporazumu.
• Postaje savetnik Kneza.
• Radi na administrativnim poslovima Kneza.
• Po nalogu Kneza ponovo odlazi u Petersburg po oružje (30.000 pušaka).

1875.

• Završava pisanje Beografija, vero svojom rukom pisana

“Još bi više umeo napisati, što bi nužno bilo da se kao građa upotrebi u novijoj našoj istoriji, ali mi nestaje snage i volje za pisanje.

U Beogradu 28-ga Avgusta 1875. godine.” (Biografija, verno svojom rukom pisana, 2002)

Umro je 28 jula 1882. godine u Beogradu.