Istanbul, najveći evropski grad, jedini koji se prostire na dva kontinenta, trajno ustremljen ka modernizaciji, uspeo je da i pored savremenih struja i trendova koje donose nove generacije ostane veran kulturno-istorijskom nasleđu i tradiciji. Skladna ukomponavanost starog i novog, tradicionalog i modernog od Istanbula je načinila centar energije i zbivanja, tačku “sudara”naroda iz raznih krajeva sveta, metropolu brzih kretanja u kojoj se susreću svakovrsne kulturne tekovine i religijska shvatanja.
U moru transformacija, već vekovima unazad, mačke u Istanbulu kao da reflektuju onu netaknutu stranu grada. Nastanile su se u velikom broju i postale važan njegov simbol. Istanbul ih je navikao na dvadeset miliona ljudi i njihove aktivnosti, što ga je i obeležilo kao njihov grad, prestonicu i svet.
Šta je podstaklo uzajamnu vezanost Istanbula i mačaka?
Islamska tradicija veruje da je mačka čovekov zaštitnik. Ovakvo religijsko preferiranje potkovano je raznim predanjima o proroku Muhamedu i njegovom prijateljstvu sa mačkama Legenda kaže da je mačka spasila proroka Muhameda od opasne zmije, zato je mačka sveta životinja i jedina kojoj je dozvoljeno da stupi u džamiju. Islam je tako samo ojačao odnos između čoveka i mačke. U cilju očuvanja ovih životinja islamisti često govore i upozoravaju: “Ko povredi ili ubije mačku, mora podići džamiju za oproštaj od Alaha”.
Fenomenom “istanbulska mačka” bavili su se mnogi novinari pokušavajući da proniknu u razlog njihovog nastanjivanja i kretanja kroz grad. Prema istraživanju Bi-bi-sija (BBC) privrženost mačkama seže u daleku prošlost, u vreme otomanske imperije, kada je Istanbul, primorski grad bio u drvenom arhitektonskom stilu. Drvene konstrukcije/objekti bile su pogodan teren za namnožavanje miševa. Stanovnici su još tada shvatili efikasnost uzgoja mačaka kao živog oružja u borbi sa ovim glodarima.
Turisti pak ovu pojavu povezuju sa dobrom kuhinjom i galantnim kuvarima. Gotovo da je svaka mačka redovni gost ili posetilac restorana, kafića, pabova, hotela i slično. Ulice Istanbula opskrbljene su hranilicama i pojilicama za ulične mačke. Zimske dane, mačke provode u domovima stanovnika koji ih hrane i brinu se o njima. Zahvaljujući srdačnosti i gostoprimivisti meštana Istanbul je postao dom za više od milion zalutalih mačaka.
Mačke na društvenim mrežama
Prisutnost i uključenost mačaka u svakodnevicu Istanbula vidljiva je i na društvenim mrežama. Fejsbuk stranica Cats of Istanbul ima oko šezdeset hiljada fanova. Instagram nalog @kedi_sahiplendirme, čija je svrha udomljavanje mačaka,broji više od četrdeset hiljada pratilaca. Najveća ikona društvenih mreža je zasigurno mačka Tombili. Javnosti je postala poznata nakon fotografije slučajnog prolaznika na kojoj pozira u veoma zadivljujućem “ljudskom”, sedećem položaju. Godine 2016, nakon smrti mačke Tombili, turski umetnik Seval Šahin (Seval Şahin) izvajao je statuu mačke u naselju Kadikuj (Kadiköy) na klupi gde je načinjena fotografija.
Anegdotične mačke
Egzistiranje mačaka u Istanbulu ponekad zadobija komične elemente. Na primer, koliko su mačke postale bitan deo društva govori podatak da su katkad “odlučujući faktor” u izbornoj noći. Budite na oprezu kada se broje glasački listići, može se desiti da je baš mačak taj koji je ugasio svetlo. Jednostavno, popeo se na trafo-stanicu, umešao svoje šapice i struja je nestala. Dešava se, zar ne? Zamalo da poverujete. Ali, političari, poput turskog ministra elektroprivrede Tanera Jildiza (Taner Yıldız), upravo su ovo iskoristili kao opravdanje nakon obustave isporuke električne energije u noći kada se to najmanje očekivalo. Mačka je okrivljeni, a sasvim je izvesno da je nakon nesrećnog događaja završila iza rešetaka nekog od turskih zatvora.
Mačke su često vinovnici uzbudljivih događaja u kojima učestvuju i vatrogasne službe i slučajni prolaznici. Vode se čitave strategije spašavanja mačaka koje su nekim slučajem završile na nepristupačnim mestima krovova zgrada i kuća, drveća, električnih stubova, ili su ostale zaglavljene u haubama automobila. Mediji svake zime u Istanbulu apeluju na stanovništvo da pre nego pokrenu auto pokucaju dva-tri puta o haubu, kako bi probudili ove male, skrivene prijatelje.
Pored zatvora, drveća i hauba, mačke su česti posetioci šoping centara, ambulanti, butika, škola, unverziteta, domova, hotela, frizerskih salona, supermarketa, bolnica… Dešava se da u toku nekog uzbudljivog, akcionog filma protrči ispred velikog bioskopskog platna. Jedna istanbulska mačka postala je poznata svetu kada je uskočila na stadion Vodafon (BJK Vodafone Park) dok se igrala fudbalske utakmice između Bešiktaša (Beşiktaş), domaćina utakmice, i FK Bajern Minhena (Bayern Munich). Utakmica je na trenutak prekinuta, a za to vreme mačak je postao glavni akter čitavog događaja, završivši na nišanu fotoaparata mnogobrojnih posetilaca utakmice. Sudija je svirao breaktime i sa igračima strpljivo ispratio mačka sa terena. Danas je ovaj mačor jedan od najpoznatijih na svetu, ujedno i maskota fudbalskog tima Bajern Minhena.
Mačke u Istanbulu predstavljaju pravu atrakciju i za turiste. Bivši američki predsednik, Barak Obama, tokom posete Turskoj 2009. godine, napravio je fotografiju sa jednom od mačaka Aja Sofije (Hagia Sofia).
Mačke u ramu umetnosti
Džejda Torun (Ceyda Torun), umetnica iz Istanbula, je fenomen “istanbulska mačka” ovekovečila 2016. Godine dokumentarnim filmom Mačka (Kedi), u kojem se iz više nego interesantne perspektive govori o odnosu istanbulskih mačaka i ljudi. Glavni akteri ove priče su sedam mačaka: Sari (tr. Sarı u prevodu žuta mačka ili Žuća), Bengu (Bengü), Deniz (u prevodu more), Duman (u prevodu dim), Gamsiz, Aslan Parčas (tr. Aslan Parçası u prevodu lavlja kost), i Psihopat (u prevodu psihopata). O njima govore njihovi pazitelji i prijatelji, ali i mačke same iz svoje vizure, na nesvakidašnji način, daju viđenje o ljudima svog okruženja i Istanbula.
Istanbulske mačke osvajaju i sadržaje romana turskih pisaca. Tako je nobelovac Orhan Pamuk, opisujući svoj grad i sugrađane, prvenstveno žene, istakao: prev. “Na kraju krajeva, žena koja ne voli mačke nikada neće usrećiti muškarca.” Orhan Pamuk, Muzej Nevinosti
Iz svega ovoga, možemo zaključiti da su za tursko stanovništvo mačke najčudesnije, najtajanstvenije i najdraže životinje. Često će vam reći: “Oni koji brinu o mačkama,zasigurno brinu i o ljudima.” Takav je Istanbul – najveći u svojoj raskoši, lepoti i ljubavi.D revni grad, jedinstvenih ljudikoji su izgradili kolektivnu svest o vrednosti ove životinjske vrste – najlukavijeg čovekovog prijatelja – mačke.
No Comments