Od najcenjenijeg glumca svoje generacije do najvećeg holivudskog namćora, tom putanjom se otprilike kretala percepcija javnosti lika i dela Edvarda Nortona. Karijera koja je započela nizom maestralnih uloga, u sada već kultnim filmovima kao što su „Fight Club“ i „American History X“, godinama se nalazi u ne tako sjajnoj fazi polumirovanja.
Nesporno inteligentan i vanserijski talentovan, od početka se nije libio da iskaže svoj stav i da ga tvrdoglavo brani, pa mu je brzo prišivena reputacija glumca teškog za saradnju. On je naivno želeo da menja pravila holivudske igre, da učestvuje u procesu stvaranja filmova u kojima igra, dopisuje i prekraja falične scenarije, i ispravlja greške reditelja. Da, moguće da je u svemu tome preterivao. U njegovu odbranu govore da je preveliki perfekcionista i tip glumca koji svoje uloge igra sa potpunom predanošću. Ali, neposlušnost i neprilagodljivost se u „fabrici snova“ retko tolerišu. Naravno da su ga trpeli dok je bio isplativ i dok se nije usudio da se suprotstavi gigantskoj mašineriji kakav je Marvel. Famozni sukob oko uloge u filmu „The Incredible Hulk“ Nortona je skupo koštao i njegov put do velikih uloga i filmova je postao više nego trnovit.
Daleko od toga da su filmovi u kojima je igrao poslednjih godina loši, samo je utisak da zaslužuje i može mnogo više. I dok svi mi koji ga volimo stpljivo čekamo na taj veliki povratak i neke nove uloge kojima će nas oduševiti, ne škodi da se podsetimo nekih filmova kojima je zaslužio to čekanje.
Recimo da je ovo najuži izbor u jakoj konkurenciji:
• Primal Fear (1996)
• American History X (1998)
• Fight Club (1999)
• 25th Hour (2002)
• The Illusionist (2006)
• The Painted Veil (2006)
• Pride and Glory (2008)
No Comments