Kako najkraće determinisati pojam kiča? Među mnoštvom definicija, jedna se, po jasnoći izraza, posebno ističe: „Kič bi se mogao meriti stepenom banalnosti svojih asocijacija.“ Ako pođemo s one strane logike, onda bi, u tom slučaju, suprotno od kiča bila ona pojava koja bogatstvom svojih asocijacija dovodi do obremenjivanja makar samo jedne nove psihičke predstave.
Muzika Enia Morikonea (1928 – 2020) oduvek je imala tu moć da svojim netipičnim auditivnim pristupom izvuče iz ljudske psihe gomilu značenjem bogatih asocijacija. Najrazličitiji zvučni efekti, poput strujanja vetra, fijukanja biča, zveckanja metalnih predmeta, zvižduka, topota konjskih kopita i mnoštva drugih do pojave Morikonea neuobičajenih muzičko-stilskih prosedea, označili su i nov postupak u kreiranju ljudske svesti naspram fenomenološkog stanja stvari koje nas odvajkada okružuju.
I da dodam još i to da je malo koji stvaralac uspeo da ostavi takav kognitivni utisak na moju svest kao što je to slučaj sa zaostavštinom ovog vraški originalnog kompozitora.
Hvala na svemu, i neka ti je lak zvuk – Maestro!
Tekstove iz rubrike GLUVA SOBA možete pratiti i na facebook stranici Uvećanje.
No Comments