Uticaj koje Sunce vrši na Planetu može se svesti na jednu rečenicu – bez Sunca ne bi bilo ni života. Ovo bi, čini se, bilo više nego dovoljno da se stavi tačka na svaki dalji razgovor o značaju Sunca da, sa druge strane, Sunce nema i izrazitu lekovitu moć. Mnogi stari narodi znali su za blagorodno dejstvo sunčeve toplote na ljudski organizam. Još u starom Egiptu sunčeva svetlost se koristila u medicinske svrhe, da bi u antičkoj Grčkoj Hipokrat bio prvi koji je opisao upotrebu sunčevih zraka u lečenju nekih organskih poremećaja i bolesti, nazvavši ovaj neobičan tretman helioterapija.
ŠTA JE HELIOTERAPIJA I KAKO SE PRAKTIKUJE
Helioterapija je, najjednostavnije rečeno, metod lečenja suncem. Tokom tretmana helioterapijom telo se izlaže sunčevoj svetlosti u svrhu lečenja određenih bolesti, kao što su problemi sa kostima, zglobovima i kožom, ali ujedno pomaže i pri povećanju energije, smanjenju krvnog pritiska i holesterola, pojačavajući pritom ukupnu telesnu otpornost.
Dokazano je da ultraljubičasto zračenje Sunca ima pozitivan efekat na opšte zdravlje ljudi. Zahvaljujući Suncu vitamin D se u našem organizmu pretvara u kalcijum, podstiče se proizvodnja hormona endorfina koji čini da se osećamo srećno i zadovoljno. Ovo nema malu važnost s obzirom na to da je psihički svet čoveka jedan od ključnih pokretača najvećeg broja bolesti. Dr prof. V. Jerotić nebrojeno je puta ukazivao na uzajamnu povezanost unutrašnjeg čovekovog bića sa začetkom mnogih bolesti, apostrofirajući slučaj srednjovekovne Crne smrti, kada je kuga na prostoru Evrope odnela između 75 i 100 miliona ljudskih života (trećina tadašnje evropske populacije!). Jerotić se zapitao šta je to što je ovu opaku bolest sprečilo da Evropu demografski potpuno uništi, tj. kako su pojedinci uspeli da ostanu imuni u trenucima kada je dnevno umiralo više stotina hiljada njihovih sugrađana? Odgovor je, pretpostavio je Jerotić, u duhovnoj vitalnosti jednih u odnosu na druge. Stoga helioterapija, kao svojevrsni rad na sebi, može biti od ogromnog značaja za čovekovo opšte zdravlje.
Ipak, da bi se helioterapija pravilno praktikovala moraju se ispoštovati neka bitna pravila. Suncu se, naime, izlaže u ranim jutarnjim časovima ili u kasnim popodnevnim (izlaganje Suncu u podne, kada je stepen UV zračenje izrazito visok, može biti opasno i štetno!). Izlaganje se vrši postepeno i pored osunčavanja sopstvenog tela, podrazumeva i gledanje izravno u sunce (Sungazing). Gledanje u Sunce potrebno je izvoditi svega jednom u toku života. Traje 270 dana ili 9 do 12 meseci, u zavisnosti od broja sunčanih dana. Počinje se sa svega 10 sekundi gledanja u Sunce, svakog narednog dana uvećava se za 5-10 sekundi, da bi na kraju terapije (poslednjeg dana) iznosila celih 45 minuta. Tokom gledanja u Sunce poželjno je bosim nogama stajati na nekoj prirodnoj površini, poput trave ili peska. I ne zaboravite! Nije svejedno kada gledati u Sunce, već isključivo u toku “zlatnog sata”. To je naziv za prvi sat nakon izlaska Sunca i poslednji sat pre nego što Sunce zalazi. Pošto se helioterapija izvodi samo jednom dnevno a “zlatni sat” se događa dva puta u toku dana, sasvim je nebitno da li će se ova metoda lečenja suncem praktikovati ujutru ili uveče. Učitelj sungazing-a, Hira Ratan Manek (gostovao kao predavač 2009. godine u sali Prirodnjačkog muzeja u Novom Sadu), poznat je po tome da od ’95. živi od energije Sunca i vode, dok samo ponekad pije čaj, mleko ili kafu. Ipak, Manek ističe da smisao helioterapije nije gubljenje potrebe za hranom, već postizanje uravnoteženog i zdravog života.
HELIOTERAPIJA U NAUCI
Premda helioterapija još uvek nije naučno dokazana, mnogi su lekari koketirali sa ovom drevnom metodom. Doktor August Rolier bio je najpoznatiji helioterapeut s početka XX veka. Prvu kliniku otvorio je 1903. dodine, da bi na vrhuncu karijere u Lejsinu u Švajcarskoj imao 36 klinika. Svoje mnogobrojne pacijente lečio je ultraljubičastim zracima od tuberkuloze (od lečenja ove u to vreme opake bolesti imao je procenat uspešnosti od 80%), rahitisa, boginja, lupusa, čak i rana. Rolier je do svoje revolucionarne metode došao izučavajući rad danskog lekara dr Nilsa Finsena, koji je 1903. godine dobio Nobelovu nagradu za svoj rad na lečenju tuberkuloze ultraljubičastim zracima. Do 1933. godine sunčani zraci pokazali su se kao delotvorni u lečenju više od 165 bolesti. Ipak, nakon Rolierove smrti 1954. godine, kao i procvata farmaceutske industrije nakon Drugog svetskog rata, helioterapija se prestala primenjivati.
Bilo kako bilo, ukoliko je vaš imuno sistem nagrizen od svakodnevnih obaveza, ukoliko kuburite sa kilogramima, imate probleme sa varenjem, znojenjem, glavoboljama, čestim prehladama, možete se nakljukati tabletama, plaćati psihologa, ići pod nož ili se izgladnjivati opasnim dijetama – na vama je da odlučite. Ili, možete pokušati sa praktikovanjem ove drevne veštine (naravno, uz obaveznu konsultaciju sa stručnim licem, jer UV zračenje može biti opasno za osobe koje pate od povišene funkcije štitne žlezde i povišenog krvnog pritiska), naučiti da čujete dijalog između vašeg tela i uma, posredstvom Sunčeve energije. Ako i ne osetite promene, u svakom slučaju je lepše započeti dan stojeći pred Suncem nego pred šefom. Zar ne?
No Comments